Ja sam Ana, psiholog, večiti optimista, zaljubljenik u lični i profesionalni razvoj.
Od kako sam postala psiholog, radila sam u nekoliko različitih sektora, sa različitim grupama ljudi. Ono što je svugde bio akcenat, jeste rad na izazovnim situacijama, i prevazilaženje prepreka u životnim okolnostima.
Shvatila sam da, kada znaju ZAŠTO nešto žele, ljudi nemaju većih teškoća da slede korake do svog cilja.
Prvu edukaciju sam imala negde u 3. razredu srednje škole, naravno, tema je bila komunikacija-Vršnjačka medijacija. Od tada sam zavolela psihologiju i tema komunikacije me je “zagolicala”.
Negde na drugoj godini studija psihologije prošla sam Trening asertivnosti i on mi je definitivno pomerio sve horizonte, shvatila sam koja prava sam drugima podrazumevala iako sebi nehotice oduzimala, a naročito sam, uz ovaj trening, naučila da postavim granice. Mislim da je u najvećoj meri doprineo mom ličnom razvoju, od svih treninga i kurseva koje sam prošla. Do coaching edukacije.
Postala sam i sama Trener asertivnosti i ovu veštinu “uvodila na mala vrata” gde god sam stigla. I radovala se svakog puta kako se ljudima osmehnu oči kada shvate koliko ove tehnike imaju smisla!
Gotovo 9 godina sam radila u Centru za socijalni rad. Bila sam uključena u proces promena kroz koje su prolazili ljudi sa kojima sam radila. Bavila sam se svim temama iz domena socijalne zaštite tokom svih godina. Svoj najveći doprinos sam videla u procesu razvoda braka i povere maloletne dece jer sam, svojim savetodavnim radom, mogla da utičem na to kakav će odnos roditelji imati prema svojoj deci u tom procesu, ali i da obezbedim da deca budu što je moguće bolje. U ovom poslu me je, u najvećoj meri, održavao taj “klik” kada ljudima pomognem da shvate kako da nastave dalje u novim uslovima života. Nije uvek uspevalo, ali je u ovoj oblasti, najčešće, savetodavni rad stručnog radnika bio vidljiv.
Većinom tema kojima jedan radnik u socijalnoj zaštiti, nažalost, ima priliku da se bavi, bavi se reaktivno, odnosno “gasi požar” kada se on već desi, umesto da se radi na prevenciji i da se problem rešava kada se pojavi.
To su ujedno bile i godine mog najintenzivnijeg ličnog rasta: učila sam ponovo da postavljam granice drugima, učila sam gde su moje granice, i naučila sam kako da se nosim sa, nekada vrlo intenzivnim, emocijama koje su se javljale. Na ovom poslu sam shvatila da mi je na radnom mestu izuzetno važno da radim sa dobrim ljudima, kolegama, i da mi najveću radost u poslu donosi trenutak kada moji klijenti, kroz naš razgovor, dođu do uvida kako će dalje da se nose sa životnim situacijama.
Efikasnost coaching procesa sam iskusila 2021. godine kada sam bila u procesu promene karijere, iz javnog u privatni sektor, sa posla psihologa usmerenog na psihološku procenu i savetodavni rad, na posao osobe koja je podrška biznisu i vodi računa o zapošljavanju i razvoju ljudi kako bi oni mogli da guraju kompaniju napred.
Coaching sam isprobala u okviru kompanije i, definitivno, primenljiv je u svakom procesu HRa.
Ipak, ja sebe vidim kao nekoga ko će da pomogne pojedincima da nađu ravnotežu između različitih aspekata svog života i uživaju u balansu koji su postigli, a time da doprinesem svesnijem i kvalitetnijem življenju ljudi.
Važno mi je da znaš da u radu sa mnom uvek možeš da računaš na:
- sigurnost u smislu prostora i vremena, koji su posvećeni samo tebi, a i fer odnosa i slobode da budeš baš ono što jesi
- etičnost i poverenje-sve o čemu pričamo ostaje među nama
- iskrenost-o svemu možemo otvoreno i bez uzdržavanja, uzajamno uvažavanje se podrazumeva!
- fokus na nalaženju rešenja – daću sve od sebe da te podržim na tvom putu do nalaženja rešenja
- “ljudskost“- sve emocije su dobrodošle, i poželjne