Kako ćeš znati da si u balansu?
Tako što ćeš osećati MIR.
1. Da sam usklađena na svim nivoima, da radim ono što mislim, osećam i govorim. Važno je da osluškujem sebe i primećujem kada nešto ne štima, kada
nešto ne valja, recimo, da sam uznemirena, nervozna, umorna i, što je najvažnije, prepoznam kako da odgovorim na tu promenu u telu, tj. šta će me vratiti u stanje ravnoteže.
2. Ne samo da je važno prepoznati, nego i kvalitet i brzina naše reakcije, utiče na to da li ćemo “ispasti” iz balansa.
Na primer, ukoliko ja dobro prepoznajem šta je to što mene izbacuje iz ravnoteže, biću u mogućnosti ta ponašanja da osvestim, pripremim se za njih, možda i preveniram, ili, ukoliko dobro prepoznajem šta mi je potrebno da bih se vratila u stanje ravnoteže, u mogućnosti sam da brže i adekvatnije reagujem.
Ako to stavimo u kontekst realnog života, to znači, ako znaš da naredna 4 dana imaš posla do uveče i prihvatila si da ga radiš (uvek imamo izbora!), nećeš se kriviti i nervirati, bićeš OK sa tim iako znaš da ti remeti druge aspekte života, tužna si što nećeš imati vreme da se igraš sa decom kao obično, i propustićeš svoja dva treninga, možda druženje sa prijateljima. Znaš ZAŠTO ostaješ tih dana duže na poslu.
Možda mi se i ne sviđa što ću morati da ostajem duže na poslu, ali sam OK sa tom činjenicom, nemam neka loša osećanja povodom toga, niti osećaj krivice, npr., što tih dana neću imati vremena koliko želim za svoju decu, partnera, prijatelje, roditelje.
Oslušni sebe, vidi kako najbolje možeš sebe da podržiš za to vreme, kakva vrsta odmora ti je potrebna; isplaniraj vreme nakon ta četiri dana, onako kako ti je potrebno, da budeš OK sa sobom.
Isto tako, kada kažem da možeš da preveniraš, mislim da nekada možemo da utičemo na to da sebe ne dovodimo u situacije za koje znamo već da nam ne prijaju, recimo ne ideš u gužvu ili na koncert ako znaš da će te uznemiriti, nećeš prihvatiti poziv za piće one drugarice koju još znaš iz srednje škole, samo zato što je odbijaš već 4. Put, a svaki put ti isisa svu energiju koju imaš. Nećeš izaći na žurku, piće, sa nekim ko ti inače prija, ali tebi danas treba odmor. Ili obrnuto.
Ili, nemoj da dižeš tegove jer kažu da je to dobro za tvoje telo, ili da vežbaš yogu, samo zato što kažu da je dobro. Ako se unervoziš svaki put tokom takvih aktivnosti i jedva čekaš da prođu, idi nađi nešto što će tebe da “radi”, igraj odbojku, pleši, igraj stoni tenis.
Slično je i sa hranom, pićem, muzikom, bilo čim. Probaš, vidiš kako reaguješ, pa odlučiš nastavljam li sa tim ili, ne, ne prija mi, daj da smanjim, menjam, izbacim.
Odlično je što se osluškivanje sebe uči i najbolji pokazatelj toga koliko dobro sebe razumeš, za mene, je to koliko vremena ti je potrebno da se vratiš u stanje balansa.
Najlakše i najlepše bi bilo kada bismo uvek mogli da radimo stvari koje nam prijaju, da zanemarimo sve spoljašnje faktore i slušamo sebe ali je to nerealno. Živimo u socijalnoj sredini i izvesno je da će ona uticati na naš isto kao što i mi utičemo na nju.
Dok završiš posao, odvezeš decu na treninge, dođe vreme za spavanje a da nisi imao vremena za svoj trening ili koju stranicu knjige ili epizodu serije.
Da li je to jedan kraći period koji ima kraj ili ritam koji (preti) da postane svakodnevica? U zavisnosti od tvog odgovora na ovo pitanje, znaćeš šta treba da radiš dalje.
Pomoći će ti da se zapitaš: Ako (trenutno) ne mogu da radim stvari koje sam navikao, šta je to što bih mogao da uradim za to vreme koje imam pod tim uslovima koje imam a što bi mi bilo donelo sličan benefit?
Uvek možeš nešto da uradiš za sebe što će ti prijati.
U redu je da imaš periode kada ćeš mnogo raditi, biti u većoj žurbi, kada ćeš imati manje vremena za porodicu, partnera, prijatelje, hobije, ali je važno da onda dođe period kada ćeš imati više vremena da se posvetiš ovim drugim oblastima života koji su ti takođe važni.
Pa onda, kada gledam svoju percepciju balansa, ako sam se u jednom vremenskom periodu posvetila svim stvarima koje su mi zaista važne, ja smatram da sam ostvarila ravnotežu.